Identifikacioni DNK profili
Kako funkcioniše identifikacija na osnovu DNK?
Svako živo biće poseduje DNK sekvence koje su jedinstvene za vrstu kojoj pripada.
Identifikacija pojedinaca unutar ljudske vrste se zasniva na analizi delova DNK molekula koji se najviše razlikuju između pojedinaca. Ti regioni su precizno definisani i nazivaju se “lokusi”. Rezultat analize jeste identifikacioni DNK profil koji je jedinstven za svaku osobu. Jedina informacija o karakteristikama osobe koju dobijamo iz takvog DNK profila jeste da li se radi o osobi muškog ili ženskog pola.
Učestalost „prosečnog“ profila je reda veličine 1 u 1018 (1 milijarda milijardi). To daje sigurnost da na svetu ne postoje dve osobe sa istim DNK profilom, niti da su takve osobe ikada postojale. Izuzetak su jedino jednojajčani blizanci.
Kako izgleda identifikacioni DNK profil?
U tabeli je dat primer identifikacionog DNK profila (izmišljene osobe) koji predstavlja tipizaciju 15 različitih regiona, odnosno lokusa, plus Amelogenin (informacija o polu osobe).
Imena lokusa, koji se koriste za identifikaciju, su data u prvoj koloni. Za svaki lokus je karakteristično da ima jednu (identičnu) ili dve (različite) alelne varijante. Alelne varijante se označavaju brojevima. Skup svih alelnih varijanti na svim lokusima predstavlja identifikacioni DNK profil i on je jedinstven za svaku osobu (izuzetak su jednojajčani blizanci).
Alelne varijante se nasleđuju od bioloških roditelja – jedna od oca, druga od majke. Moguće je imati (naslediti) dve identične alelne varijante (u ovom primeru na lokusima vWA, D22S1045 i D3S1358).
Lokus „Amelogenin“ daje informacije o polu: XY za osobu muškog pola, XX za osobu ženskog pola.
